Harmsova fusnota

Ivan Pavlovič Juvačov (1860-1940), Harmsov otac, izvršio je snažan uticaj na Harmsovo duhovno formiranje. Prema uspomenama JJ Gricine, otac je pre svega bio njegov učitelj, ali je njihov međusobni odnos svejedno bio poprilično složen: ''Narodovoljska prošlost Ivana Pavloviča je u izvesnoj meri šokirala njegovog sina - svedoči u svojim uspomenama VN Petrov. - Ipak, nekakva sličnost u stilu razmišljanja - po svoj prilici je kod njih svakako postojala. Mnogo godina kasnije, jedan od naših zajedničkih prijatelja pričao mi je kako je jednom u njegovom pristustvu Ivan Pavlovič zatražio od sina nekakvu knjigu. Ovaj mu je ponudio Auroru ili jutarnje rumenilo Jakova Bemea. Stari mu je zbrzo vratio knjigu rekavši da u njoj nije razumeo ni Be ni Me. Tako bi mogao da se našali i sam Harms. Uostalom, Danil Ivanovič je imao, kako mi se čini, sasvim osoben i poseban život, i on se držao unekoliko po strani od svojih srodnika'' (Petrov V. N. D. I. Harms, Privatna kolekcija, Lenjingrad). Podvlačimo da je prema našem mišljenju Harmsova religioznost povezana s doslednim pravoslavnim nazorima IP Juvačova, iako ona nipošto nema kanonsku formu. IP Juvačov je objavio niz religioznih radova. Između sveta i manastira, Hadžiluk u Palestinu na grob Gospodnji (1910.), Rat i vera (1917.), i dr., koje AA Aleksandrov u besprekornom predgovoru za visokotiražni izdanje Harmsa, ne pominjući ih, opisuje kao ''tričava razmišljanja o tajnama carstva nebeskog'' (Harms D., Polet v nebesa, L., 1989, str. 10).